Backović protiv Srbije (p. 47997/06)

Evropski sud za ljudska prava je 7. februara objavio presudu po predstavci broj 47997/06, koju je protiv Republike Srbije tom Sudu podneo Čedomir Backović.

U presudi je Sud utvrdio povredu člana 6 stav 1 Konvencije o ljudskim pravima u vezi sa pravom na pristup sudu i obavezao je Republiku Srbiju da podnosiocu plati 1000 evra na ime troškova postupka. Odbijen je zahtev za naknadu troškova preko dosuđenog iznosa, a takođe odbijen je i zahtev za pravičnu naknadu u  iznosu od 10.000 evra u celosti, jer u predviđenom roku nisu dostavljeni potrebni dokazi za odluku Suda.

Podnosilac se u ovom slučaju obratio Sudu, jer je od strane Službe za katastar nepokretnosti u Somboru, a zatim i od strane Republičkog gedetskog zavoda odbijen njegov zahtev za upis prava ploduživanja.

U ovoj presudi Sud se uopšte nije bavio time da li je podnosičev zahtev osnovano ili neosnovano odbijen (što se izričito kaže u stavu 51. presude), a povodom čega se podnosilac zapravo obratio Sudu.

Naprotiv, Sud se u presudi ograničio samo na ispitivanje pitanja da li je podnosilac u domaćem postupku imao pristup „nezavisnom i nepristrasnom sudu“, kako se to traži u članu 6 stav 1 Konvencije, pa je zaključio da je u konkretnom slučaju ovaj član povređen.

Po mišljenju Suda, domaći organi koji su odlučivali o zahtevu podnosioca  (Služba za katastar nepokretnosti i Republički geodetski zavod) ne mogu se smatrati kao nezavisni i nepristrasni organi u smislu člana 6 stav 1 Konvencije, uprkos suprotnoj tvrdnji tužene države. Naime, Zakon o državnim službenicima iz 2006. godine, koji uvodi značajne novine u statusu ove vrste domaćih organa, stupio je na snagu više od mesec dana nakon rešenja spornog pitanja na domaćem nivou (stav 48 presude). Takođe, u vreme odlučivanja o zahtevu podnosioca po Zakonu o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnosti iz 1992. godine nije postojala mogućnost sudske kontrole, što je izmenjeno Zakonom o državnom premeru i katastru iz 2009. godine. Međutim, po mišljenju Suda, bilo bi nesrazmerno tražiti od podnosioca, da nakon odbijanja prvobitnog zahteva za upis, podnosi novi zahtev u cilju  ostvarivanja prava na sudsku kontrolu njegovog zahteva (stav 49 presude). Najzad, i u slučaju da je podnosilac pokrenuo zasebnu parnicu sa zahtevom za upis, kako je navela tužena država, u kojoj bi bila doneta presuda u njegovu korist, upis prava plodouživanja i dalje bi zavisio od procene upravnih organa, što nije opovrgnuto suprotnim primerima iz domaće sudske prakse (stav 50 presude).

Kod takvog stanja stvari Sud je utrdio povredu člana 6 stav 1 Konvencije.

Preuzmi presudu (srpski) ili (english).

SAOPŠTENJA I VESTI
  • PRESUDA VELIKOG VEĆA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU VUČKOVIĆ I 29 DRUGIH PROTIV SRBIJE detaljnije
  • Strožiji uslovi za podnošenje predstavke Evropskom sudu za ljudska prava su na snazi detaljnije
  • Presude i odluke Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na Republiku Srbiju u periodu mart 2012. – mart 2013. godine detaljnije
  • Održana usmena rasprava pred Velikim većem Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Ališić i drugi“ detaljnije
NAJAVE